Лика Мустајбег дили мејдан са приморским баном. 0001    Пиће пију личке набодице, 0002    У беглуку Лике Мустајбега, 0003    У врх кола Лика Мустајбеже, 0004    До њег’ Козлић сједи Хуремага, 0005    Па до њег’ стари Чејванага, 0006    До њег’ сједи грдан Мустафага, 0007    Па до њега Диздар Хасанага, 0008    Ниже сјео Кумалић Мујага, 0009    Од Радуча села питомога, 0010    Па до њега Глумац Османага, 0011    Па Мујага Муратбеговићу, 0012    До њег’ сестрић Смаилбеговићу, 0013    Па до њега Шестокриловићу, 0014    Ниже сјео Врховац Алага, 0015    Што Врхове од Каура чува, 0016    Су својије хиљаду пандура, 0017    До њег’ сједи Челебић Хасане, 0018    Па до њега Зајим Алајбеже, 0019    До њег’ Сердар сјео Мустафага, 0020    Па до њега Тале Личанине, 0021    Ниже Тале софта Ранковићу. 0022    Јандал младеж сједи у беглуку, 0023    У врх сјео Диздаревић Мехо, 0024    Па до њега Мустафин Халиле, 0025    До њег’ Нукић сједи Ибрахиме, 0026    Па до њега Глумчевић Алија, 0027    Ниже сјела два Ћејванагића, 0028    Мехинага и Мухединага, 0029    Па до браће Бабић Хусејине, 0030    Бајрактар је Сердар Мустафаге, 0031    Јандал сједи четрнест Козлића, 0032    Све синова старог Хуремаге, 0033    О свачем су еглен заметнули, 0034    О јуначтву и о добри коњи, 0035    Докле који јесте силазијо, 0036    И гонијо ата низ ћесарску, 0037    Отклен који извео дивојку, 0038    Оженијо дивна Крајишника, 0039    Јал извео роба ја робињу, 0040    Сви се фале у Беглук мејхани, 0041    Потље главе Лике Мустајбега, 0042    Лика ни ским да дивани неће, 0043    Нити себе фали ни парипа, 0044    Већ окисо главу објесио, 0045    А вели му Тале Ибрахиме: 0046    „О Мустајбег, наше огледало, 0047    Што ти ни ским да диванит нећеш, 0048    Која ти је голема невоља.“ 0049    А вели му Лика у беглуку: 0050    „Не питај ме Тале Личанину, 0051    Кад ми ништа помоћи немореш, 0052    Мене сине мејдан поклопијо, 0053    Од ђидије Приморскога бана, 0054    И његова Јанковић Стојана, 0055    Мене Влашче на мејдан позива, 0056    Да му сидем до Приморја била, 0057    И да бану на мејдан изагјем, 0058    Ја да за се мејданџију нагјем.“ 0059    Ја како ћу на мејдан изаћи, 0060    Влаху сада четерест година, 0061    А меника седамдесет љета, 0062    А голубу двајест и четири, 0063    Ја немогу сабље прифатити, 0064    Да ја бану на мејдан изагјем, 0065    А ја за се мејданџије нејам, 0066    Да би за ме на мејдан изашо, 0067    Копилету Приморскоме бану. 0068    А вели му Тале у Беглуку: 0069    „Мучи Лика, немој будалити, 0070    Купи Лика силовиту војску, 0071    Још у тебе има кахримана. 0072    За мејдана Приморскога бана, 0073    Тиш ђидији на мејдан изаћи, 0074    Срамота је другог опремити, 0075    Тебе Влашче на мејдан позива, 0076    Да ти Влаху на мејдан изагјеш, 0077    Ил да њему опремиш Бегију. 0078    Кад ти неби на мејдан изашо, 0079    Требо би му спремити Бегију, 0080    А ја тебе волим пожелити, 0081    Нег Бегија да види Приморје. 0082    Ти се бана не бој Приморскога, 0083    Добро ћу му мејдан утврдити, 0084    Добру Лика стражу поставити, 0085    Поредати личке набодице, 0086    Који бана желе дочекати, 0087    Ти га гледај од себе одбити, 0088    Недај њему себи прелазити, 0089    Да би тебе сабљом ударијо, 0090    Већ га одбиј од себе топузом, 0091    Па ти гледај шта с’ од бана ради.“ 0092    Кад те Тале ричи проговори, 0093    Сви Личани на ноге скочише, 0094    Сваки бегу вели у беглуку: 0095    „Купи Лика силовиту војску, 0096    Да идемо до Приморја сићи.“ 0097    Одмах беже томе каил био, 0098    Па повика грлом бијелијем: 0099    „Дјецо моја у беглуку моме, 0100    Хајте свако завичају своме, 0101    Свак’ се спремај код оџака свога, 0102    У недиљу која трећа догје, 0103    Ићи ћемо у Приморје равно, 0104    Ја ћу ситне књиге накитити, 0105    И скупити личке поглавице.“ 0106    Ком ће беже књиге опремати, 0107    Прву шаље каменоме Хливну, 0108    А на руке паши Атлагићу: 0109    „Јесил чуо, јесил разумио, 0110    Мене тежак мејдан поклопијо, 0111    Копилета бана Приморскога, 0112    Ваља мени до Приморја сићи, 0113    Ради ми се у невољи наћи, 0114    И ја сам се теби налазијо.“ 0115    Ту оправи а друга се пише, 0116    А до Книна книнскоме ајану: 0117    „Јесил чуо Кнински Мустајбеже, 0118    Да ме тежак мејдан поклопио, 0119    Мени ваља до Приморја сићи, 0120    Ради ми се у невољи наћи, 0121    И ја сам се теби налазио.“ 0122    Ту оправи а трећа се пише, 0123    Трећу спреми Бишћу каменоме, 0124    А на руке Попржен Мујаги: 0125    „О чу ли ме Попарженовићу, 0126    Де издигни сву Крајину листом, 0127    Ходи мени до беглука сиди, 0128    Ваља сићи на Приморје равно.“ 0129    Што би вама млого хесабијо, 0130    И бројио књиге шаровите, 0131    Седамдесет и четири града, 0132    Сваком ага има и нефера, 0133    Сваком беже књигу направио, 0134    Сваког беже до Приморја зовну, 0135    Свак ће бега Личког послушати. 0136    Кад је беже књиге растурио, 0137    Нека чека Лика код Удбине, 0138    Кад ће му се војска састанути. 0139    Кад је књига дошла на Кладушу, 0140    А на руке сердар Мустафаги, 0141    Да се Мујо спрема до Приморја. 0142    Кад је Мујо књигу прегледао, 0143    Па он викну гојеног Халила: 0144    „Мој Халилу мој брате рогјени! 0145    Хајде спани у нашу Кладушу, 0146    Хабер подај Бабић Хусејину, 0147    Нека сиде низ нашу Кладушу, 0148    Нек покупи наше Кладушане, 0149    Нек разапне бајрак пред џамијом, 0150    Нек се наши купе Кладушани.“ 0151    У млагјега поговора неја, 0152    Часом Халил спаде до авлије, 0153    Па он сиде Бабић Хусеијину, 0154    Бајрактару хабер учинуо. 0155    Када Бабић ричи разумијо, 0156    Па префати велика бајрака, 0157    Па ето га право пред џамију, 0158    Темре Бабић у земљу повијо, 0159    Иза паса пушке извадијо, 0160    Кад пукоше пушке бајрактарске, 0161    Свако знаде по Кладуши равној, 0162    Да ће њекуд путовати Мујо, 0163    Свак се спрема по Кладуши равној 0164    Свако тежи бајри и џамији. 0165    Док се Мујо спреми са Халилом, 0166    Скупили се млади Кладушани, 0167    Пет стотина млади Кладушана, 0168    Кладушана како ватре живе. 0169    Када Мујо пред џамију догје, 0170    И доведе гојеног Халила. 0171    Кад рекоше да се окупише, 0172    Мујо свога узјаха ђогата, 0173    Халил свога дебела малина, 0174    Пред њим Бабић на алату своме, 0175    А остали узјахаше Турци, 0176    Сви кренуше са Кладуше равне. 0177    Да видимо Бабић Хусејина, 0178    Ђе на кајас поврати алата 0179    Па се кули Хрњићиној врати, 0180    Остале му пушке коланкиње, 0181    Када кули и авлију догје, 0182    Бабић пушке за појас туријо, 0183    Па се Бабић врати Мустафаги, 0184    Он угледа Ајку Хрњичину, 0185    Па јој Бабић вели са алата: 0186    „Срце душо Хрњичина Ајко! 0187    Ево ти је вира од менека, 0188    Да се коме неби преварила, 0189    Па би другом виру обећала, 0190    Те би Ајко ошла за другога. 0191    Вира моја па ме неубила, 0192    Ја би диго наше Кладушане, 0193    Па би сишо с њима до тебека, 0194    Твога Ајко убијо драгога, 0195    Опет твоје лице обљубијо. 0196    Ево има четири године, 0197    Како дворим твога Мустафагу, 0198    Не издвори коња ни пушака, 0199    За твој хатор дворим Мустафагу.“ 0200    То изрече, отишче алата. 0201    Оста Ајка за њим гледајући, 0202    Сад уздаше са срдашца свога, 0203    Сама себи вако говорила: 0204    „Хеј Бабићу вридан барјактаре! 0205    Ево има четири године, 0206    Како си ми срећу заставијо, 0207    Вратићу ти шалу за срамоту.“ 0208    Па се Ајка поврати у кулу, 0209    Она слугу Хусејина виче: 0210    „Хусо слуго, ходи у одају.“ 0211    Хусо Ајки паде у одају. 0212    Ајка Хуси вели у одаји: 0213    „Хусо брате, лијепога ти дина! 0214    Би ли мени знао казивати, 0215    Да имаде гдјегод у Кладуши, 0216    Да би могла ата добавити, 0217    Да се спремим на високој кули, 0218    Па да идем на широку Лику, 0219    И да сидем на равно Приморје, 0220    Да окајем шалу за срамоту, 0221    Барјактару Бабић Хусејину, 0222    Неби ли му муњу уграбила.“ 0223    А вели јој Хусо у одаји: 0224    „Сестро Ајко сердар Мустафаге! 0225    Јучер сестро на нашој Кладуши, 0226    Кад смо Ајко ђуму саклањали, 0227    Кад из ђуме излазише Турци, 0228    Кад с’ продаје дорат пред џамијом, 0229    Добар дорат бега Бадњевића, 0230    Ишће за њег’ хиљаду дуката.“ 0231    „Хусо брате, је ли продат доре?“ 0232    „Није Ајко, обадва ми свита, 0233    Бег одведе дебела дората, 0234    Па се беже закле пред џамијом, 0235    Да ће свести у петак дората, 0236    Продати га беже пред џамијом, 0237    Да га натраг повратити неће.“ 0238    Кад те Ајка разумила ричи, 0239    Она Хуси вели у одаји: 0240    „Хусо брате, ако Бога знадеш, 0241    Би ли мене послушао Хусо, 0242    Да ти одеш бегу Бадњевићу, 0243    Да доведеш дебела дората, 0244    А ево ти хиљаду дуката, 0245    Па ти купи бегова дората.“ 0246    Одмах слуга томе каил бијо, 0247    Види Ајке, мировати неће, 0248    Под грло се руком уфатила, 0249    Испод грла ђердан отиснула, 0250    У три низа хиљаду дуката, 0251    Па га посла бегу Бадњевићу. 0252    Слуга одмах крену са Кладуше, 0253    Када кули сиде Бадњевића, 0254    Кад се кули близу прикучијо, 0255    Кад се дречи беже у подруму, 0256    Цика стоји дебела дората, 0257    Хусо приде бегу у подруму, 0258    На подруму врата отворијо, 0259    Кад угледа бега Бадњевића, 0260    У руци му дренова тољага, 0261    Он дората шиба у подруму, 0262    А Хусо му турски селам викну. 0263    Бег је Хуси селам одпримио. 0264    Питаше се за мир и за здравље. 0265    Кад рекоше, да су здраво били, 0266    Онда Хусо бегу проговара: 0267    „Шта је беже теби у подруму, 0268    Што ће теби соха у подруму, 0269    Што удараш дебела дората?“ 0270    А вели му беже Бадњевићу: 0271    „Не питај ме Хусо у подруму, 0272    Бог убијо Мују и ђогата, 0273    Ов’да Мујо данас ударијо, 0274    А на своме дебелу ђогату, 0275    И са њиме млади Крајишници, 0276    Оде Мујо до Приморја била. 0277    Кад удари покрај моје куле, 0278    А ђого му хрзну пред вратима, 0279    А одхрзну дорат у подруму, 0280    Оде Мујо бегу и Рибнику, 0281    Оста дорат овде у подруму, 0282    Па не могу доре да умирим, 0283    Ја не могу ићи до Приморја, 0284    Јер сам Хусо остаријо в’ома, 0285    Мени Хусо седамдесет љета, 0286    А дорату девет годиница, 0287    Па ћу убит дору у подруму, 0288    Ја га више слушати не могу.“ 0289    Кад те Хусо ричи разумијо, 0290    Па потеже ђердан од дуката, 0291    Пружи ђердан бегу Бадњевићу, 0292    Селам ти је Ајка Хрњичина. 0293    Да јој дору спремиш од мејдана, 0294    А ето ти хиљаду дуката. 0295    Када беже ђердан угледао, 0296    Па га Хуси у подруму врати, 0297    Е ’вако је Хуси говоријо: 0298    „Води дору Ајки Хрњичиној, 0299    Ја јој нећу врата оголити, 0300    На поклон јој дорат од мејдана, 0301    Прими Хусо дебела дората.“ 0302    Па он крену на Кладушу равну, 0303    Ајка Хусу пољем опазила, 0304    Па се цура стаде опремати. 0305    Докле Хусо сиде на авлију, 0306    А Ајка га са пенџера викну: 0307    „Брате Хусо опреми дората.“ 0308    Одмах Хусо послуша дивојку, 0309    Па он стаде опремат дората. 0310    Како Хусо опрема дората, 0311    Све под турску, ама бајрактарску. 0312    Док се цура на одаји спреми, 0313    Добро се је цура опремила, 0314    Халилове обукла чакшире, 0315    Халилову обуче јечерму, 0316    Халилову загрну доламу, 0317    Халилове токе ударила, 0318    Све што Халил носи у џамију, 0319    Мујагину сабљу припасала, 0320    Што му оклоп и јунаке крижа. 0321    Кад се Ајка спреми у одаји, 0322    Па повика слугу Хусејина: 0323    „Слуго Хусо лијепог ти дина, 0324    Хајде Хусо у чаршију сиди, 0325    Па ми зовни Омера бербера.“ 0326    У млагјега поговора неја, 0327    Оде Хусо, те Омера зовну. 0328    Када Омер дојде до дивојке, 0329    Овако му Ајка говорила: 0330    „Брате драги, Омере бербере, 0331    Би ли мени тврду виру дао, 0332    Да ме нећеш ником проказати, 0333    А ја ћу ти добро потплатити, 0334    Да ти мени уплетеш перчина, 0335    Да ме неће нитко потпазити.“ 0336    „Хоћу Ајко, лијепог ми дина, 0337    Све ћу теби учинити Ајко, 0338    Сад ћу теби косу направити, 0339    Уплести ти турали перчине, 0340    Нико тебе припознати неће, 0341    А ником те отказати нећу.“ 0342    Па јој Омер косу направијо, 0343    Уплете јој турали перчине. 0344    Кад јој Омер косу направијо, 0345    Да видимо Ајке Хрњичине, 0346    Одмах она паде на авлију, 0347    Па бегова поклопи дората, 0348    Кад дората цура поклопила, 0349    Слуга Хусо врата отворијо, 0350    Ајка руке кроз кајас провуче, 0351    А на врата дору нагодила, 0352    Кад испаде дорат на капију, 0353    Маман дорат бега Бадњевића, 0354    На зубе јој ђема уфатио. 0355    Да видимо доре Бадњевића, 0356    Куд ће дорат Ајком окренути. 0357    Незна Ајка пута на Удбину, 0358    Па дорату пушћала кајасе. 0359    Дорат тежи путем утреником, 0360    Кад испаде на поље зелено, 0361    Кад погледа Ајка са дората, 0362    Прама себи шехер угледала, 0363    Јоште чудо Ајка угледала, 0364    Ђе угледа на пољу војнике, 0365    Разапети свилени чадори, 0366    Она тежи војсци и чадори, 0367    Докле момка трефи на пољани, 0368    Цура момка са дората пита: 0369    „О бога ти, незнана делијо! 0370    Који ово варош на ћенару, 0371    Чији ово бијели чадори, 0372    А чија је војска и управа?“ 0373    А вели јој момак код дората: 0374    „Јабанџијо на дорату своме, 0375    Ово ти је Хливно на ћенару, 0376    Чадори су паше Атлагића, 0377    А војска је паше Атлагића, 0378    Ево има три бијела дана, 0379    Како ј’ паша војску покупио, 0380    Да он иде Лики и Удбини, 0381    Њега Лика зове на Приморје, 0382    Па у паше бајрактара неја, 0383    Јер је пашин умр’о бајрактаре, 0384    Па му неја бијесна јунака, 0385    Ко ће му се примити бајрака. 0386    Ево телал код Хлијевна виче, 0387    Јабангјијо три бијела дана, 0388    Не сми с’ нико примити бајрака, 0389    Да га снесе на Приморје равно, 0390    Види среће Хрњићине Ајке, 0391    Да је снесе дорат у Хлијевно, 0392    Јер се дорат у Хливну ’ждрибио, 0393    Па потего дорат на старину, 0394    Тако Ајка оћера дората, 0395    До чадора доћера дората, 0396    Пред чадором дору одјахала, 0397    Слуге Ајки коња прифатише, 0398    Ето Ајке паши под чадоре, 0399    Баш дивојка како мушка глава. 0400    Цура паши турски селам викну, 0401    Паша Ајки селам отпремијо, 0402    Питаше се за мир и за здравље, 0403    Кад рекоше, да су здраво били, 0404    Онда паша вели Атлагићу: 0405    „Јабанџијо на мамну дорату, 0406    Ја ми никад силазијо ниси, 0407    Ја су очи вида попустиле, 0408    Ја те бели познати не могу.“ 0409    А вели му Ајка у одаји: 0410    „Паша драги, ја ти љубим руку, 0411    Овуд јесам од далека нисам, 0412    Бајрактар сам бега Бадњевића, 0413    Па је беже вама остарио, 0414    Он немере по чета ходати, 0415    Па је беже чуо Бадњевићу, 0416    Да си паша војску саставио, 0417    А да паша бајрактара нејаш, 0418    Па је мене беже опремијо, 0419    Поклоно ми велика дората, 0420    Посло мене теби и чадору, 0421    Да ти бајрак снесем до Приморја.“ 0422    Кад те паша ричи разумио, 0423    Па он Ајки вели Хрњичиној: 0424    „Ја богам ти бегов бајрактаре! 0425    Кад у бега био Бадњевића, 0426    И пред бегом зелен бајрак нос’о, 0427    Откале си од сента којег си, 0428    Како ли се по имену вичеш?“ 0429    А вели му Ајка Хрњичина: 0430    „Овуда сам паша са Крајине, 0431    Од Притоке Крилић Шабанага.“ 0432    Када паша очу под чадором, 0433    Па он Ајки вели Хрњичиној: 0434    Ја бога ти Крилић Шабанага, 0435    Би ли ми се примијо бајрака, 0436    Да ми бајрак снесеш до Приморја, 0437    А ево ти стотину дуката.“ 0438    А вели му Ајка под чадором: 0439    „Хоћу паша обадва ми свита, 0440    Ја ћу снити бајрак на приморје 0441    Па дивојка на ноге скочила, 0442    Па је ето до дората догје, 0443    Од момака примила дората 0444    Пред чадором узјаха дората, 0445    Па се пови по коњу дорату, 0446    А са земље бајрак уграбила. 0447    А изагје паша из чадора, 0448    А по војсци викнуше телали, 0449    Да се паша креће од Хлијевна, 0450    Нек је војска спремна путовати, 0451    Јер је паша нашо бајрактара, 0452    Из Притоке Крилић Шабанагу. 0453    Крену паша од бијела Хливна, 0454    Оде с војском на Удбину равну, 0455    Пред њим Ајка јаше на дорату, 0456    У руци јој пашина бајрака, 0457    Куд год ишли на Удбину сишли. 0458    Кда су пољу били удбинскоме, 0459    Истакла се Ајка на дорату, 0460    Мисли Ајка у седлу дорату, 0461    Да јунака туди жива неја, 0462    Да би Ајку позно и дората, 0463    Скупила се војска код Удбине, 0464    Јандал браћа сједе Хрњичићи, 0465    И код њиха Тале Ибрахиме, 0466    И сејире пашу Атлагића, 0467    И пашину силовиту војску, 0468    И пашина вридна бајрактара. 0469    Онда викну Мујо пред Удбином: 0470    „О чујеш ме Тале Ибрахиме, 0471    Ко пред пашом зелен бајрак носи, 0472    Кад у паше бајрактара неја, 0473    Јер је умр’о пашин бајрактаре?“ 0474    А вели му гојешан Халиле: 0475    „Брате Мујо, ако Бога знадеш! 0476    Ја незнадем вридна бајрактара, 0477    А дорат је бега Бадњевића, 0478    Хаљине су Мује Мустафаге, 0479    А твоја је посиклица крива.“ 0480    А вели му Тале Ибрахиме: 0481    „Муч Халиле немој будалити, 0482    Акој’ дорат бега Бадњевића, 0483    А ако је твоје одијело, 0484    И Мујина посиклица крива, 0485    А Ајка је ваша на дорату, 0486    Јер је Ајка Хусу опремила, 0487    Послала га бегу Бадњевићу, 0488    Да јој спреми дебела дората, 0489    Послала му ђердан од дуката. 0490    Кад је Хусо сишо Бадњевићу, 0491    Донијо му ђердан од дуката, 0492    Бег јој посло дебела дората, 0493    Вратио јој ђердан од дуката, 0494    Поклоно јој дебела дората, 0495    А Ајка се добро преобукла, 0496    Појахала дебела дората. 0497    Он је снијо Хливну каменоме, 0498    Ајка се је примила бајрака, 0499    А Ајка је пошла на Приморје, 0500    А уз ћорлук вашем бајрактару, 0501    Јер јој Хусо срећу заставио, 0502    Па се цура хоће да освети, 0503    Бајрактару Бабић Хусејину, 0504    Већ чујете обадве Хрњице, 0505    Немојте се који преварити, 0506    Да би сестру своју одказали, 0507    Баш нек сиде на Приморје равно.“ 0508    У том дојде паша пред Удбину, 0509    И са њиме силовита војска, 0510    Истом паша осиде са војском, 0511    Уз поље се коњик помолио, 0512    На ђогату ко на горјанику, 0513    Маман му се ђогат помамио, 0514    На њему се ага испричио. 0515    То бијаше Орлановић Мујо, 0516    А од своје Ђуле валовите, 0517    И са њиме хиљаду момака. 0518    Мало вриме ни дуго небило, 0519    Помоли се ага на пољани, 0520    То бијаше Глумац Османага, 0521    А на своме вранцу од мејдана, 0522    И за њиме хиљаду момака, 0523    Осман агу држе четворица, 0524    А врана му држе петорица, 0525    Јер је аги седамдесет љета, 0526    Залуду му седамдесет љета, 0527    Залуду га држе четворица, 0528    А врана му држе петорица, 0529    Залуд прва пукне у богазу, 0530    Ко посиче са Магјара главу, 0531    Посиче је Глумац Османага, 0532    И тај ага сиде на Удбину. 0533    Још се алај један помолио, 0534    Пред алајом један на ждралину, 0535    То је главом Врховац Алага, 0536    И тај алај на рудине сиде. 0537    Што би вама млого казивао, 0538    И бројио личке набодице, 0539    Кад се бегу војска окупила, 0540    Да видимо лички набодица, 0541    Кад се они туде окупили, 0542    Лика вели личким набодицам: 0543    „Свак нек креће до Приморја равна, 0544    Ја ћу први до Приморја сићи, 0545    Да видимо Тале и Хрњица.“ 0546    Кад дојдоше бегову чадору, 0547    Кад се војска такум учинула, 0548    Крену војска на Приморје равно, 0549    А ста вика Тале Личанина: 0550    „Ко је тертип ваки поставио, 0551    Да се вако сиде у Приморје, 0552    Вако нитко у Приморје неће, 0553    Ја ћу сада тертип поставити, 0554    А тко мене послушати неће, 0555    Савићу му под кољено главу, 0556    Ударит га дриновом тољагом, 0557    Ударит га њеколико пута, 0558    Гвоздењака изнад прдењака, 0559    Ни од какве од прднути неће, 0560    Никакве му прибројити нећу.“ 0561    Свак је Тале одма послушао, 0562    Јер у Тале успирања неја, 0563    Свако Талу Ибрахима знаде, 0564    Да што рече, припорећи неће. 0565    Одмах Лика уставио војску. 0566    Тале тертип одмах поставио, 0567    Ја како је тертип поставио. 0568    Тале бега удбињскога викну: 0569    „Овако се иде у Приморје, 0570    Јаши Мујо широка ђогата, 0571    А поведи своје Кладушане, 0572    Ти ћеш први на приморје сићи, 0573    За тобом ће Лика на голубу, 0574    А за Ликом сила и ордија, 0575    За пушкомет хајде за Мустафом, 0576    Па ће паша ићи од Хлијевна, 0577    За пушкомет остат’ иза тебе, 0578    А за пашом сила и ордија, 0579    А пред пашом пашин бајрактаре, 0580    Па пушкомет беже раставити, 0581    Па ће глумац ићи Османага, 0582    А са својом силом и ордијом, 0583    Па пушкомет беже раставити, 0584    Па ће ићи Врховац Алага, 0585    А за њиме сила и ордија, 0586    Па најкашње ја ћу ударити, 0587    Су својије четерест бешлија. 0588    Свако Талу одмах послушао, 0589    Како Тале војску раздилио, 0590    Тако војска од Удбине крену. 0591    Оде Мујо оћера ђогата, 0592    А за њиме сила ударила. 0593    Шта би вама млого казивао, 0594    Кад избише Турци до Приморја, 0595    Кад погледа Мујо са ђогата, 0596    Колико је поље под Приморјем, 0597    Па ту су га Власи притиснули, 0598    Јер је бане чадор разапео, 0599    Под чадором од Приморја бане, 0600    Код њег сестрић Јанковић Стојане, 0601    И код њега Перо ђенерале, 0602    Што познаје личке набодице, 0603    Јер је Перо био у сужањству, 0604    Код Турчина Лике Мустајбега, 0605    Усобице седам годиница, 0606    Па он сваког знаде по Удбини, 0607    И код њега мали Маријане, 0608    Тај свакога по Удбини знаде, 0609    Јер Маријан био у сужањству, 0610    Код Турчина Чејванаге старог. 0611    Сваког знаде личког набодицу. 0612    Кад удари Мујо на ђогату, 0613    Пореди му Халил на малину, 0614    А за њиме силовита војска. 0615    Пред њим Бабић зелен бајрак носи. 0616    Онда викну од Приморја бане: 0617    „О бога вам, до два ђенерала, 0618    Ко ’но јаше на коњу ђогату, 0619    Која оно војска са Удбине?“ 0620    А веле му до два ђенерала: 0621    „Оно ј’ Мујо са Кладуше равне, 0622    По реди му Халил на малину, 0623    Пред њим Бабић зелен бајрак носи, 0624    Оно Турци са Кладуше равне, 0625    Мујо сиде на поље зелено, 0626    Помоли се Лика и војници, 0627    Бане пита своји ђенерала: 0628    „Ко ’но јаше на мамну голубу, 0629    Чија оно силовита војска?“ 0630    А вели му до два ђенерала: 0631    „Оно Лика јаше на голубу, 0632    Што си њега на мејдан зовнуо, 0633    Његова је сила и ордија.“ 0634    И та војска паде на пољану. 0635    Пита бане двају ђенерала: 0636    Је ли дошла војска са Удбине?“ 0637    „Мучи бане, немој будалити, 0638    Још ти војска није искрцала, 0639    Истом војска пошла долазити, 0640    Ти’ш видити што видио ниси.“ 0641    Помоли се паша Атлагићу, 0642    И пред њиме Ајка на дорату. 0643    Бане пита двају ђенерала: 0644    „Чија оно војска и управа?“ 0645    А веле му до два ђенерала: 0646    Оној војска паше Атлагића, 0647    Оној’ паша, што иде пред војском, 0648    Не познамо вридна бајрактара, 0649    Знадемо му дору од мејдана, 0650    Оној’ дорат бега Бадњевића, 0651    А хаљине Мујова Халила, 0652    Ћемерлија Мује кладушкога, 0653    Што му оклоп и јунаке крижа, 0654    Бајрактару двадесет година, 0655    Још у Бајре науснице неја, 0656    А добро се Бајро опремио, 0657    Мого би ти на мејдан изаћи.“ 0658    И та војска на пољане сиде. 0659    Помоли се Глумац Османага, 0660    Бане пита двају ђенерала: 0661    „Ко’но јаше врана без биљега, 0662    Што му врана држе петорица, 0663    Аџу на њем држе четворица.“ 0664    А веле му до два ђенерала: 0665    „Ено бане оног ихтијара, 0666    Штоно јаше врана без биљега, 0667    Залуду му седамдесет љета. 0668    Прва пане са Магјара глава, 0669    Осиче је Глумац Османага.“ 0670    И та сила паде на пољане. 0671    Још се сила једна помолила. 0672    Пред алајом један на ђогату, 0673    Маман му се ђогат помамио, 0674    На њему се ага испричио. 0675    А пита их бане под чадором 0676    „Ко ’но јаше мамена ђогата?“ 0677    А веле му до два ђенерала: 0678    „Оној војска Орлановић Мује, 0679    Оно Мујо јаше на ђогату, 0680    Наког момка у свој Лици неја, 0681    Да је жешћи момак у мејдану, 0682    К’о што глава Орлановић Мује.“ 0683    И та сила стиже на пољану. 0684    Помоли се Врховац Алага, 0685    И са њиме силовита војска. 0686    Пита бане, ко је на ждралану? 0687    Рекоше му до два ђенерала: 0688    „Ово ј’ глава Врховца Алаге, 0689    Што Врхова од Каура чува, 0690    Су својије хиљаду пандура.“ 0691    И та војска стиже на пољане. 0692    Помоли се Тале Ибрахиме, 0693    Он дебела узјахо кулаша. 0694    Ја како се Тале направијо, 0695    На кулашу узда од личине, 0696    Он неиде путом утреником, 0697    Веће стазом кулаш ударио, 0698    Све по путу кулаш попасује. 0699    Дителину траву попасује, 0700    А на Тали охоло одило, 0701    На глави му капа од јазавца, 0702    На Талану од сукна хаљине, 0703    Свакојаком чохом искрпљене, 0704    На легјима дуга кабаница, 0705    Кроз чизме му прсти испанули, 0706    А за њиме четерест бешлија, 0707    Ја каки су Талине бешлије, 0708    Крње луле а чибуци кратки, 0709    О свакоме плоске извишане. 0710    Пита бане двају ђенерала: 0711    „Ко је оно на коњу кулашу, 0712    У кулаша узда од личине, 0713    А на момку неја одијела, 0714    А страшив је момак на очима, 0715    А за њиме четерест момака, 0716    Крње луле а чибуци кратки, 0717    О свакоме плоске повишане.“ 0718    А веле му до два ђенерала: 0719    „Мучи бане, муком замукнуо, 0720    Оно Тале јаше на кулашу, 0721    И Талини четерест бешлија, 0722    Знаш ли бане наше огледало, 0723    Види Тале оног на кулашу, 0724    Што год онај рече на кулашу, 0725    Све што има лички набодица, 0726    Нико њему несми припорећи, 0727    Сад ће ти се Тале навратити, 0728    Гледај бане њега дочекати, 0729    Мого би те резил учинити, 0730    Ти дочекај Талу Личанина, 0731    Неби ли ти опростио Тале, 0732    Ако теби он живот поклони, 0733    Тако ће ти останути глава.“ 0734    А бане им вели под чадором: 0735    „Ја како ћу Талу дочекати, 0736    Би ли њега себи увратио?“ 0737    А веле му до два ђенерала: 0738    „Мучи бане, немој будалити, 0739    Ти нетребаш Тале увраћати, 0740    Сам ће ти се Тале увратити, 0741    Већ кад Тале доћера кулаша, 0742    Ти испани Јанковић Стојане, 0743    Пред чадором ти дочекај Талу, 0744    И префати пуну купу пива, 0745    Па наздрави Талу Личанину, 0746    Јер је Тале лаком на ракију, 0747    Тако ће ти останути глава, 0748    Ако Тале попије ракију, 0749    Ти се небој својој русој глави. 0750    Ако Тале не прими ракије, 0751    Онда глави гледај саламета.“ 0752    Одмах Стојан на ноге скочио, 0753    Прими Стојан пуну купу пића, 0754    Да видимо Тале Ибрахима, 0755    Ђе бешлијам вели на пољани: 0756    „Хајте право бегову чадору, 0757    Ја се бану идем навратити, 0758    Да ја бана видим и Стојана, 0759    Јел се бане припо Мустајбега, 0760    Одмах Тале до чадора крену, 0761    Па он бану и чадору догје, 0762    Кад доћера мамена кулаша, 0763    Дочека га Стојан пред чадором, 0764    Тале њима бога назовнуо, 0765    Да видимо Јанковић Стојана, 0766    Ђе наздрави Тали Личанину, 0767    А слеже се Јанко под кулаша, 0768    У копиту пољуби кулаша, 0769    Тале прими купу од Стојана, 0770    Па је Тале метну на вилицу, 0771    Сву искапи Тале са кулаша, 0772    Па он ћашом отле ударијо, 0773    Сву искапи ћашу цакленаћу, 0774    И овако Тале говорио, 0775    Бог т’ убио ћашо цаклењаћо, 0776    Бог убио ко те је салио, 0777    Што те није већу направио, 0778    Једва би ми грло поквасила, 0779    Па он бана викну Приморскога: 0780    „О чујеш ме од Приморја бане, 0781    Данас ће ми војска починути, 0782    Сутра ћемо мејдан подилити, 0783    Ја ћу тебе на колац дигнути.“ 0784    Отле Тале поврати кулаша. 0785    Када Тале сиде Мустајбегу, 0786    Бег попео велике чадоре, 0787    Лежи војска код Приморја била. 0788    Тако они ноћи дочекаше, 0789    Ту је војска конак учинила, 0790    Кад у јутро рано уранила, 0791    Да видимо Тале Ибрахима, 0792    Ђе он Мују узе Кладушкога, 0793    Па он с Мујом мејдан размирио, 0794    Када бану мејдан размирио, 0795    Па се Бегу врати Мустајбегу, 0796    Он поведе бега Удбинскога, 0797    Ког ће Тале јоште изабрати, 0798    Да му бега чува удбинскога. 0799    Тале узе Диздарева Меху, 0800    И бегова Нукић Ибрахима, 0801    Што пред бегом зелен бајрак носа, 0802    И поведе Мујина Халила, 0803    И поведе Бабић Хусејина, 0804    Бајрактара сердар Мустафаге, 0805    И пашина узе бајрактара, 0806    Бајрактара Хрњичину Ајку, 0807    Па их Тале у мејдан турио, 0808    Овако је бегу говорио: 0809    „О Мустајбег од све Лике главо, 0810    Ето поља, а ето мејдана, 0811    Сад ће бане теби ударити, 0812    Са сестрићом Јанковић Стојаном, 0813    Добро гледај бана дочекати, 0814    Њему недај себи прилазити, 0815    Ради њега од себе одбити, 0816    Он ће Меху одмах ударити, 0817    Ти га Мехо немој упушћати, 0818    Поврати га Нукић Ибрахиму, 0819    Ти га Бајро немој упушћати, 0820    Поврати га гојеном Халилу, 0821    Ти га Халко немој упушћати, 0822    Поврати га Бабић Хусејину, 0823    Ти га Хусо немој упустити 0824    Поврати га младу бајрактару, 0825    Бајрактару паше Алагића, 0826    Ти га бајро немој упушћати, 0827    Поврати га мени и кулашу, 0828    Да ми се је кумовати баном. 0829    Ко упушћа бана и Стојана, 0830    Ја ћу њему посијећи главу. 0831    Ко ми бана неби уфатио, 0832    А пустио њега из мејдана. 0833    Док ево ти бана Приморскога, 0834    И са њиме Јанковић Стојана. 0835    Када бане изби на пољане, 0836    Па он бегу вели Удбинскоме: 0837    „О Турчине Лика Мустајбеже! 0838    Што ће беже ’влике мејданџије, 0839    Кад у мене мејданџија неја, 0840    Потље сама Јанковић Стојана.“ 0841    А вели му Тале са кулаша: 0842    „Јами бане своју будалију, 0843    Дили мејдан Ликом Мустајбегом, 0844    Теби другог мејданџије неја, 0845    Потље сама Лике и голуба.“ 0846    Тако бане наћера кобилу, 0847    За њим Стојан велика брњака, 0848    А дочека Лика са голуба, 0849    Он се фати копља са голуба, 0850    Он од себе бана отиснуо. 0851    Бан окрену Диздареву Мехи, 0852    Мехо бана натраг повратио, 0853    На Халила наћера га Мехо, 0854    Халил њега Нуки повратио, 0855    А Нукић га до Бабића врати, 0856    А Бабић га од себе вратио, 0857    До пашина вридна барјактара. 0858    Да видимо Ајке Хрњичине, 0859    Она пусти бана Приморскога, 0860    Бан побиже на своје топове, 0861    За њим Ајка наметну дората, 0862    А у бана брза бедевија. 0863    Он умаче у пољу зелену, 0864    Кад у војску бане ускочио, 0865    За њим Ајка наврже дората, 0866    А пукоше банови топови, 0867    На пашина млада бајрактара, 0868    Види доре старог мејданџије, 0869    Ђе он клече на прва кољена, 0870    У задњим се повио кукови, 0871    Повила се Ајка по дорату, 0872    Прко Ајке зрње прескочило, 0873    Кад прескочи Ајку и дората, 0874    Скочи дорат ко да не лежаше, 0875    А на војску Ајка ударила, 0876    Ашичаре цуру дочекаше, 0877    Све на огањ и на ватру живу, 0878    Брез егјела умирања неја, 0879    Нити паде, нити се припаде, 0880    А ста вика Тале Ибрахима: 0881    „О Бабићу, од кује копиле, 0882    Вавик себе и алата фалиш, 0883    Сад те цура резил учинула, 0884    Оној Ајка сестра Хрњичина, 0885    Што си Ајки срећу заставио, 0886    А Бабића изједе срамота, 0887    Па наћера дебела алата, 0888    Упореди Халил на малину, 0889    Хука стаде Диздарева доре. 0890    Упореди Нуко на алату, 0891    Поред њима Тале на кулашу, 0892    А остала ударила војска. 0893    Кад се силе двије саставиле, 0894    Рабум Боже немила састанка, 0895    Грми, сива а крв се пролива, 0896    Ни брат брата познати неморе, 0897    Ја камо ли Турчин Каурина. 0898    Шта се море послушати туде, 0899    Турци вичу Алах и Алија, 0900    Власи вичу Језус и Марија. 0901    Ал им Мара да помогне неће, 0902    ГЂ долази Мујо и Алија, 0903    Бег узјахо дебела голуба, 0904    Богу ђулбе дову проучио, 0905    Да му витар са планине пухне, 0906    Да разбије маглу на сврдлове, 0907    Да бег види чија гине војска, 0908    Чија гине, чија задобива. 0909    Код бога му кабул дова била, 0910    Бог му даде витра са планине, 0911    Разби бегу маглу на пољани. 0912    Кад погледа Лика Мустајбеже, 0913    Када Турци мејдан задобили, 0914    Много Лика стеко рањеника, 0915    Не пита се ко је погинуо, 0916    Већ на ком је мејдан остануо. 0917    Лики неја свију Удбињана, 0918    Неја Лики Ајке Хрњичине, 0919    И неја му гојена Халила, 0920    И Мујина вридна барјактара, 0921    Барјактара Бабић Хусејина, 0922    Што је Ајки срећу заставио, 0923    И неја му Диздаревић Мехе, 0924    Мало вриме ни дуго не било, 0925    Док ево ти гојеног Халила, 0926    Жива гони малог Маријана, 0927    Поклони га Лики Мустајбегу, 0928    Лика њему од злата челенку, 0929    И то вриме за дуго небило, 0930    Док ево ти Бабић Хусејина, 0931    Жива гони Перу ђенерала. 0932    Поклони га Лики Мустајбегу, 0933    Лика бајри од злата челенку, 0934    Док се очу јека низ планину, 0935    Док ево ти Диздарева Мехе, 0936    Жива гони Јанковић Стојана, 0937    Поклону га Лики Мустајбегу, 0938    Лика њему од злата челенку. 0939    Мало вриме ни дуго не било, 0940    Помоли се Ајка Хрњичина, 0941    Жива гони Приморскога бана, 0942    Поклони га Лики Мустајбегу, 0943    Бег јој даде седам челенака: 0944    „Бе аферим легло Хрњичино, 0945    Ти си цару образ освитлала, 0946    И ти моју главу учувала.“ 0947    Туде Лика покопа шехите. 0948    Рањеницим’ сала направио, 0949    На два коња и четири копља. 0950    Када Лика сиде на Удбину, 0951    Паши Лика вели Атлагићу: 0952    „Мој акрану, паша Атлагићу! 0953    Твој је умро паша барјактару, 0954    Ето теби паша барјактара, 0955    А Мујина Бабић Хусејина, 0956    Па га води Хливну каменоме, 0957    А ево ти Ајка Хрњичина, 0958    Па ожени барјактара свога.“ 0959    То је паши врло мило било, 0960    Он подиже силовиту војску, 0961    Па покрену Хливну каменоме, 0962    И одведе Бабић Хусејина. 0963    Када Хливну сиде каменоме, 0964    По том прошло пуни петнест дана, 0965    Подиже се паша од Хлијевна, 0966    Сиде паша на Кладушу равну, 0967    И поведе Ајку Хрњичину. 0968    Када паша са Кладуше појде, 0969    Су својије кићени сватови, 0970    Добро њиха Мујо испратио, 0971    Он поклону Ајкуни дивојци, 0972    Даде дору бега Бадњевића. 0973    Кад је паша сишо у Хлијевно, 0974    Он ожени бајрактара свога, 0975    И бајри је кулу направио. 0976    Добро бајро пашу послужио, 0977    Док је паша био у животу, 0978    Служио га Бабић Хусејине, 0979    Какав био бајро у Хлијевну, 0980    Није таког било бајрактара, 0981    Ни бегови седам бајрактара. 0982    К’о што пашин Бабић Хусејине, 0983    Бишњи био у каменом Хливну, 0984    Кад се Ајком Хусо оженио, 0985    Него што је био у Кладуши, 0986    Код сердара кладушког Хрњице. 0987    Док су били баш су добро били, 0988    Тако ј’ Ајка зајам повратила, 0989    Добро се је бајром миловала, 0990    Никад њега није прикорила, 0991    Што је њему муњу уграбила, 0992    С Ајком Бабић пород изродио, 0993    Шест синова и једну дивојку, 0994    Нек не жели зета за живота.